О књизи: 2024 / Атлантида... ова једна реч заудара на провидну давнину и авантуру. Горко-слатки ваздух младог Марса, за разлику од било чега другог, излио се у плућа. Шумови дрвећа у облику кактуса брзо су лебдели и летели у даљину, дижући своје иглице у тиркизно небо на висину од стотине или чак више метара; пустаре обрасле гримизном травом, густо обрубљене животворним плаветнилом канала; плитка и топла мора, која су заузимала најмање трећину планете, неуморно су избацивала на обалу белопенушави дах, ветар је љуљао и гонио једрењаке, сличне грчким триремама, у луку; човек је лебдео над пренапученим градовима пуним Атлантиђана, земаљских и летећих машина, грађевина чудног облика – пирамидалних, високих 20-30 спратова, некако неухватљиво подсећајући земљана на древну грчку и египатску архитектуру у исто време.